Лексикон страних речи и израза

Милан Вујаклија (Бухача, 27. новембар 1891 — Београд, 16. децембар 1955) је био писац и преводилац, аутор Лексикона страних речи и израза.

Милан Вујаклија се бавио преводима познатих дела и лексикографијом а његови радови су и дан-данас веома цењени. Преводио је дела Артура Шопенхауера која је превео и објавио у периоду од 1922. до 1928. године О религији, О писању и стилу, Метафизика лепог и О генију. Поред тога, преводио је дела Е. Т. А. Хофмана и Џ. Ф. Купера (Кожна чарапа). Такође је приредио за ђачку лектиру из немачког језика Шилерово дело Баладе.

Суделовао је у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије науке и уметности.

Ипак, његово најзначајније дело је Лексикон страних речи и израза (прво издање: Београд, 1936. у две књиге А–К и Л–Ш). За његова живота овај лексикон штампан је други пут 1954. (у редакцији Светомира Ристића и Радомира Алексића) и отада до 2009. у издању је београдске Просвете. 

Милан Вујаклија је са прикупљањем речи за лексикон почео негде око 1925. године, а у периоду од 1934. до 1936. године урадио је његову дефинитивну обраду. Прво издање било је штампано 1936. код чувеног издавача Геце Кона. То је био велики догађај за српску лексикографију и културу. Друго издање је Милан Вујаклија обогатио новим речима и изразима и оно је изашло из штампе 1954. године. Ова књига је постала синоним за лексикон страних речи и израза. Постало је скоро правило да се за значење многих страних речи наводи као извор Вујаклијин Лексикон у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.